Постови

Bunker u nama: o osvajanju sopstvenog glasa u romanu „Borilište“

Слика
Postoje romani koji govore o traumama. Postoje romani koji govore o ljubavi. Postoje romani koji govore o odrastanju, porodičnim odnosima i potrazi za identitetom. Roman „Borilište“ Maje Ručević govori o svemu tome, ali njegova prava tema nalazi se na dubljem mestu. Moglo bi se reći da je ovo roman o osvajanju sopstvenog glasa. Na prvi pogled, pred nama je priča o Nori, ženi koja pokušava da se izbori sa posledicama iskustava koja su je oblikovala. Međutim, vrlo brzo postaje jasno da njena borba nije usmerena prema jednom čoveku, jednom događaju ili jednoj životnoj okolnosti. Pravo borilište nalazi se u njoj samoj. Otuda i snaga naslova. Borba se ovde ne vodi između junaka i protivnika. Vodi se između čoveka i onoga što nosi u sebi: uspomena, strahova, porodičnih obrazaca, nametnutih uloga i glasova koji su godinama govorili umesto njega. U središtu tog unutrašnjeg sveta nalazi se Bunker. Bunker nije samo mesto. Nije ni simbol koji se može iscrpeti jednim tumačenjem. On je unutrašnja...
Постави коментар
Прикажи све

Metafizički triler svakodnevice – „Zona“ Mirka Škiljevića

Слика
Piše: Zoran Škiljević Roman Zona Mirka Škiljevića predstavlja metafizički triler o granici između vidljivog i nevidljivog sveta. Inspektor Ognjen Bedić dobija zadatak da istraži smrt bivšeg boksera Bore Milića – Bore Šampiona, koja naizgled izgleda kao nesreća. Međutim, u istrazi se pojavljuju neobjašnjivi tragovi i protivrečna svedočenja ljudi iz umetničko-estradnog miljea. Vođen racionalnim umom, Bedić ulazi dublje u slučaj i susreće medijuma koji tvrdi da s mrtvima komunicira kroz energetsko polje zvano Zona – prostor u kojem sve što je ikada postojalo ostaje zabeleženo. Roman počinje epigrafima iz Stalkera Andreja Tarkovskog, čime se odmah uspostavlja misaoni okvir u kojem se granica između fizičkog i metafizičkog briše. „Slabost je izraz svežine postojanja“ i „sve ima svoj smisao i razlog“ – te rečenice služe kao putokaz kroz prozu u kojoj inspektor Ognjen Bedić, racionalista i profesionalac, ulazi u nepoznato područje duha, pokušavajući da razreši smrt boksera Bore Šampiona. U to...
Постави коментар
Прикажи све

Balada o usamljenom heroju – roman o sudbini, samoći i ljudskoj vertikali

Слика
Piše: Zoran Škiljević Roman Momčila Dedića „Balada o usamljenom heroju“ nije priča u klasičnom narativnom smislu; to je filozofsko-poetski monolog o čoveku koji se bori sa sobom, sa vremenom i sa svetom, sve do potpunog sagorevanja u vlastitoj samoći. Već uvodne stranice nose ton evanđeoske metafizike: junak ide „nepoznatom“, bosih nogu kroz prašinu, ali s verom da će „duša istinski da se raduje“. To „usamljeno hodanje“ postaje glavni motiv romana – hodočašće duha koje ima i metafizički i egzistencijalni karakter. Dedićev junak je, po mnogo čemu, arhetip modernog srpskog intelektualca-mistika: u njemu se sudaraju vernik, pesnik, mislilac i čovek razorenih iluzija. On teži „da od sebe napravi ikonu“, ali zna da je svaka svetost u čoveku krhka i ispunjena grehom. U toj potrazi autor otkriva ono što bi se moglo nazvati teologijom samoće – ne samo kao kazne nego i kao preduslova samospoznaje. U tom smislu, Dedićev junak je usamljenik čiji krst nije u događaju nego u mišljenju. Roman se ne ...
Постави коментар
Прикажи све

Čair u nama – putovanje kroz unutrašnji pejzaž Danijele Glišić

Слика
O romanu „Čair“ Danijele Glišić (Liberland, 2025)  Piše: Zoran Škiljević Roman „Čair“ Danijele Glišić nije klasično pripovedanje, već putovanje ka unutra, u prostor gde se susreću stvarnost i san, sećanje i metafora. „Čair“ ovde nije samo geografsko odredište, nego duhovna topografija – unutrašnji vrt u kojem svako od nas, ako se osmeli da zakorači, može pronaći sebe. U toj reči, starinskoj i pomalo zaboravljenoj, čuje se šum vode, miris lipe i svetlost koja se presijava između prozora i duše. U središtu romana stoji putnica – pripovedačica, koja polazi iz sveta svakodnevice u malo planinsko mesto, vođena nadom da će pronaći inspiraciju i završiti rukopis. Ali taj odlazak ubrzo prerasta u hodočašće ka sopstvenom centru. Grad, hotel, reka, džez kafe i ljudi koje susreće postaju tek kulise kroz koje autorka traži onaj jedini prostor mira – svoj „čair“. Taj put, u stvari, ocrtava mapu svesti žene koja piše, pamti, voli i pita. Danijela Glišić pripoveda tonom bliskim poeziji. Njene r...
Постави коментар
Прикажи све

Kožom pisana istina: ćutanje, svedočanstvo i ženska patnja u knjizi Vladanke Cvetković „Tamo gde ćutanje gori“

Слика
Piše: Zoran Škiljević U zbirci novela Tamo gde ćutanje gori Vladanke Cvetković, tišina nije odsustvo zvuka, već oblik otpora i svedočenja. Autorka već u predgovoru upozorava: „Ova knjiga je napisana kožom. Onom koja pamti dodire koje je htela, ali i one koje nije.“ Ovim stihijski snažnim iskazom uspostavlja se osovinski motiv knjige – telo kao arhiv bola, a ćutanje kao njegov zaštitni sloj. Tri novele zbirke – „Kalendar života“, „Tišinovgrad“ i „Duhovi prošlih dana“ – čine triptih o preživljavanju, o ljudima koji su u vremenu nasilja izgubili glas, ali ne i ljudskost. Kroz njihove ispovesti, Cvetković gradi duboko ljudski narativ o pamćenju, gde se istorija ne objašnjava, nego preživljava – na granici svesnog i telesnog. Prva novela, „Kalendar života“, ispisana je u obliku razgovora s preživelom logorašicom gospođom Magdom, čiji broj „50250“ postaje simbol potisnutog bola koji nikada ne iščezava. Cvetković ovde ne gradi ratnu prozu u tradicionalnom smislu, već intimni dokument o rani k...
Постави коментар
Прикажи све

O traganju za identitetom

Слика
O romanu Dan u martu Milana Jovanića (Magnus, Beograd, 2025)  Piše: Zoran Škiljević Milan Jovanić je savremeni srpski pisac poznat po romanima Tuđi san (Magnus, 2020)   i Izvod iz knjige venčanih (Magnus, 2021). Nјegovo književno stvaralaštvo karakteriše direktan i dinamičan stil, sa fokusom na teme identiteta, porodičnih odnosa i savremenih društvenih izazova. Jovanićeva dela odlikuje otvorenost u pristupu osetlјivim temama, bez povlađivanja političkoj korektnosti, što ih čini relevantnim i autentičnim prikazima savremenog društva. U romanu Tuđi san Jovanić istražuje teme ličnog i nacionalnog identiteta kroz priču o pripovedaču koji iz Srbije odlazi u Ameriku. Kroz likove koji balansiraju između različitih kultura, prikazuje izazove pripadnosti i otuđenja. U sledećem romanu Izvod iz knjige venčanih razmatra instituciju braka kroz lik Matije Javorića, muškarca u četrdesetim godinama koji se suočava s nezadovolјstvom u braku i životu. U fokusu njegovog trećeg romana D...
Постави коментар
Прикажи све

Ivo Andrić - Nesanica

Слика
  Noć PROLAZI. Sna nema. Zaričem se: neću više da gledam na mali časovnik i da tako merim svoju patnju. Kao što nenaoružan čovek koji se nađe pred opasnom zveri pokušava da se spase praveći se daje ne vidi i ne primećuje, ja nastojim da zaboravim časovnik i njegovo postojanje. Ali, šta vredi braniti se od saznanja dužine svoje nesanice kad je svaki njen sekund nepodnošljiv. Kao spavanje snove, tako nesanica ima svoja viđenja. I u svaki sekund može da stane beskrajan niz slika. Tako sam noćas odjednom, neočekivano i bez ikakve veze, ugledao jedan prizor koji sam verovatno video pre mnogo godina i potpuno zaboravio. Negde na kaljavoj i neurednoj periferiji, gde Beograd prelazi u selo bez lepote i gde selo uzalud nastoji da postane grad, video sam u zimsko predveče četiri Ciganina. Violina, dve žute trube i bubanj. Naježeni od studeni, bez zimskih kaputa, sa rukama u džepovima i instrumentima pod miškom, gacali su blatnom susnežicom. Trojica prvih bili su visoki i povijeni. Treći je b...
Постави коментар
Прикажи све

Ko je vandal?

Слика
  “Nedavno sam gledao jedan film koji se zove Bele rade (Sedmikrásky) i govori o dvema čudesno prostim gospođicama, vrlo ponosnim na svoju ljupku ograničenost, koje radosno i raspoloženo uništavaju sve što nadmašuje njihove vidike. Učinilo mi se da sam tu video alegoriju izvesnog vandalizma veoma široko rasprostranjenog i goruće aktuelnog. Ko je vandal? Ne, to nije nepismeni seljak koji, u nastupu besa, pali kuću bogatog zemljoposednika. Vandali s kojima se ja srećem svi su obrazovani, zadovoljni sobom, imaju dosta dobar društveni status i ne osećaju posebnu netrpeljivost ni prema kome. Vandal, to je ponosita duhovna ograničenost koja je samoj sebi dovoljna, i spremna je da u svakom času zahteva svoja prava. Ova ponosna uskogrudost veruje da je moé prilagođavanja sveta svojoj slici deo njenih neotuđivih prava, a kako je svet uglavnom stvoren od svega što nju prevazilazi, ona svet prilagođava sebi uništavajuéi ga. Tako neki adolescent odrubljuje glavu statui u parku jer ta statua uv...
Постави коментар
Прикажи све

Vladanka Cvetković - Jelena

Слика
Neverovatno je koliko snage duša može Da podari telu. Za to uopšte nije potrebna Neka velika ili junačka energija duha. Dovoljna je unutrašnja pribranost, da se čovek Ničega ne boji i da ne žudi ni za čim, osim Za onim što može da dostigne i sačuva u sebi.   Vilhelm fon Humbolt   Nekad delić, neznatna sitnica, trunka ljudske prašine donese u svojoj nemoći golemu zgradu uspomena. Jelena... i ona se zaljubila, zaljubila u čoveka na koga nije imala pravo. Kad sam je pozvala, držala je čašu u ruci. Ne, nije bila pijana. Mislila je da je to rekvizit za preživljavanje. Razulareni hormoni galopirali su joj venama. Tišina je gušila sobu. Suze su joj klizile i golicale je dok su vijugale ušnim školjkama. Pitala me je: – Šta raditi kad se zaljubiš u nedostupnog čoveka? Znala je Jelena da je svaki zajednički čas ukraden. Tajna. Jednom ga je pitala: „Da li smo srećni u ukradenim časovima?“ Obmana je bila i na mnogim noćima prove denim odvojeno. Često se pitala da l...
Постави коментар
Прикажи све

Томас Бернхард - Геније

Слика
У Бечу, где су безобзирност и безобразлук према мислиоцима и према уметницима увек били највећи, и који сасвим сигурно може да буде означен као највеће гробље сањара и идеја, и у којем је хиљаду пута више генија пропало и закржљало и уништено него ли што је у Бечу стварно откривено и прочуло се и постало светски познато, у једном хотелу у центру града пронађен је мртав неки човек, који је при потпуно чистој свести на цедуљици написао стварни разлог свог самоубиства и ту цедуљицу п ричврстио за свој сако. Деценијама је следио своју идеју, наравно, филозофску идеју чије је претварање у велико дело и окончање истог, потрошило све његове снаге. Признање које је очекивао, изостало је. Иако је на крају просио за признање, ускратиле су му га институције и људи који би за то били задужени. Ништа није помогло што је чудноватост свог дела ставио на проверу. Не само љубомора колега, у смрт га је нагнала целокупна негативна духовна атмосфера тог града, њена неразумна нељудскост. Али пошто није жел...
Постави коментар
Прикажи све