Свет прозе

Н исмо га видели двеста година, а онда се појавио на нашем ћошку са неком плавом мачком; једном од оних, мислим, што раде на златне полуге; шта се догодило, прославио се, па сад дошао да се покаже. Каже, ћао, момци, још глуварите на ћошку? Ово је Бурза, каже мачки, а ово је Мики; овај овде (то, за мене!), то је, каже, Кеба, има две леве ноге! Показује нас дами као да је у неком јебеном зоолошком врту. Шта се дешава? Написао момак сценарио за филм и згрнуо грдну лову! После нам послао карте за премијеру. Што јест, јест, нећу да грешим душу, дао нам најскупља места у »Јадрану«. А знате ли о чему се радило у том филму? Е, сад ћете да паднете на дупе! О нама. Мислим, о Микију, Бурзи, Костици и мени, и о томе како годинама одвајамо ћошак од седам до десет. Наравно, играли су нас неки други момци; мене је играо онај плави, славни Какосеонозваше, али иначе, све јe било исто, потпуно исто! Богами, дечко није бадава престајао све оне године с нама на ћошку; на крају их је лепо уваљао, а ми му