Vladanka Cvetković - Jelena
Neverovatno je koliko snage duša može Da podari telu. Za to uopšte nije potrebna Neka velika ili junačka energija duha. Dovoljna je unutrašnja pribranost, da se čovek Ničega ne boji i da ne žudi ni za čim, osim Za onim što može da dostigne i sačuva u sebi. Vilhelm fon Humbolt Nekad delić, neznatna sitnica, trunka ljudske prašine donese u svojoj nemoći golemu zgradu uspomena. Jelena... i ona se zaljubila, zaljubila u čoveka na koga nije imala pravo. Kad sam je pozvala, držala je čašu u ruci. Ne, nije bila pijana. Mislila je da je to rekvizit za preživljavanje. Razulareni hormoni galopirali su joj venama. Tišina je gušila sobu. Suze su joj klizile i golicale je dok su vijugale ušnim školjkama. Pitala me je: – Šta raditi kad se zaljubiš u nedostupnog čoveka? Znala je Jelena da je svaki zajednički čas ukraden. Tajna. Jednom ga je pitala: „Da li smo srećni u ukradenim časovima?“ Obmana je bila i na mnogim noćima prove denim odvojeno. Često se pitala da li je zar