Свет прозе

Piše: Zoran Škiljević Roman Momčila Dedića „Balada o usamljenom heroju“ nije priča u klasičnom narativnom smislu; to je filozofsko-poetski monolog o čoveku koji se bori sa sobom, sa vremenom i sa svetom, sve do potpunog sagorevanja u vlastitoj samoći. Već uvodne stranice nose ton evanđeoske metafizike: junak ide „nepoznatom“, bosih nogu kroz prašinu, ali s verom da će „duša istinski da se raduje“. To „usamljeno hodanje“ postaje glavni motiv romana – hodočašće duha koje ima i metafizički i egzistencijalni karakter. Dedićev junak je, po mnogo čemu, arhetip modernog srpskog intelektualca-mistika: u njemu se sudaraju vernik, pesnik, mislilac i čovek razorenih iluzija. On teži „da od sebe napravi ikonu“, ali zna da je svaka svetost u čoveku krhka i ispunjena grehom. U toj potrazi autor otkriva ono što bi se moglo nazvati teologijom samoće – ne samo kao kazne nego i kao preduslova samospoznaje. U tom smislu, Dedićev junak je usamljenik čiji krst nije u događaju nego u mišljenju. Roman se ne ...

O romanu „Čair“ Danijele Glišić (Liberland, 2025)  Piše: Zoran Škiljević Roman „Čair“ Danijele Glišić nije klasično pripovedanje, već putovanje ka unutra, u prostor gde se susreću stvarnost i san, sećanje i metafora. „Čair“ ovde nije samo geografsko odredište, nego duhovna topografija – unutrašnji vrt u kojem svako od nas, ako se osmeli da zakorači, može pronaći sebe. U toj reči, starinskoj i pomalo zaboravljenoj, čuje se šum vode, miris lipe i svetlost koja se presijava između prozora i duše. U središtu romana stoji putnica – pripovedačica, koja polazi iz sveta svakodnevice u malo planinsko mesto, vođena nadom da će pronaći inspiraciju i završiti rukopis. Ali taj odlazak ubrzo prerasta u hodočašće ka sopstvenom centru. Grad, hotel, reka, džez kafe i ljudi koje susreće postaju tek kulise kroz koje autorka traži onaj jedini prostor mira – svoj „čair“. Taj put, u stvari, ocrtava mapu svesti žene koja piše, pamti, voli i pita. Danijela Glišić pripoveda tonom bliskim poeziji. Njene r...

Piše: Zoran Škiljević U zbirci novela Tamo gde ćutanje gori Vladanke Cvetković, tišina nije odsustvo zvuka, već oblik otpora i svedočenja. Autorka već u predgovoru upozorava: „Ova knjiga je napisana kožom. Onom koja pamti dodire koje je htela, ali i one koje nije.“ Ovim stihijski snažnim iskazom uspostavlja se osovinski motiv knjige – telo kao arhiv bola, a ćutanje kao njegov zaštitni sloj. Tri novele zbirke – „Kalendar života“, „Tišinovgrad“ i „Duhovi prošlih dana“ – čine triptih o preživljavanju, o ljudima koji su u vremenu nasilja izgubili glas, ali ne i ljudskost. Kroz njihove ispovesti, Cvetković gradi duboko ljudski narativ o pamćenju, gde se istorija ne objašnjava, nego preživljava – na granici svesnog i telesnog. Prva novela, „Kalendar života“, ispisana je u obliku razgovora s preživelom logorašicom gospođom Magdom, čiji broj „50250“ postaje simbol potisnutog bola koji nikada ne iščezava. Cvetković ovde ne gradi ratnu prozu u tradicionalnom smislu, već intimni dokument o rani k...

O romanu Dan u martu Milana Jovanića (Magnus, Beograd, 2025)  Piše: Zoran Škiljević Milan Jovanić je savremeni srpski pisac poznat po romanima Tuđi san (Magnus, 2020)   i Izvod iz knjige venčanih (Magnus, 2021). Nјegovo književno stvaralaštvo karakteriše direktan i dinamičan stil, sa fokusom na teme identiteta, porodičnih odnosa i savremenih društvenih izazova. Jovanićeva dela odlikuje otvorenost u pristupu osetlјivim temama, bez povlađivanja političkoj korektnosti, što ih čini relevantnim i autentičnim prikazima savremenog društva. U romanu Tuđi san Jovanić istražuje teme ličnog i nacionalnog identiteta kroz priču o pripovedaču koji iz Srbije odlazi u Ameriku. Kroz likove koji balansiraju između različitih kultura, prikazuje izazove pripadnosti i otuđenja. U sledećem romanu Izvod iz knjige venčanih razmatra instituciju braka kroz lik Matije Javorića, muškarca u četrdesetim godinama koji se suočava s nezadovolјstvom u braku i životu. U fokusu njegovog trećeg romana D...