Iza vidljivog: između priče i parabole u knjizi "Dve mahe" Nevenke Bošnjak Čolić
Piše: Zoran Škiljević Postoje knjige pripovedaka čije jedinstvo počiva na zajedničkim junacima, prostoru ili vremenu, i postoje one kod kojih se tek po završetku čitanja otkriva dublja srodnost naizgled različitih priča. „Dve mahe“ Nevenke Bošnjak Čolić pripadaju ovoj drugoj vrsti. Njeno jedinstvo nije toliko u onome što se junacima događa koliko u načinu na koji autorka pokušava da prodre iza događaja, iza vidljivog i izgovorenog, do skrivenog sloja čovekovog iskustva. Otuda bi se gotovo čitava knjiga mogla čitati kao niz pokušaja da se otkrije „druga slika“. Iza uređenog života može stajati samoća; iza autoriteta slabost; iza bliskosti nevidljiva prepreka; iza svakodnevnog događaja iskustvo koje će svoje pravo značenje pokazati tek mnogo kasnije. Čovek kod Nevenke Bošnjak Čolić retko je samo ono što se na prvi pogled vidi. U tom smislu i naslov „Dve mahe“ prevazilazi naslov jedne priče i postaje mogući ključ za čitanje čitave knjige. Jedan od najčistijih primera takvog postupka...