Milisav Savić - Ukrasno ili smrdljivo cveće
Beda i strah. Dovoljne su ove dve reči da se opiše sadašnje vreme. Beda možda i ne bi bila strašna kad ne bi bilo straha. Osećaš se kao bubašvaba koju u svakom trenutku mogu jednom nogom da spljeskaju. Život ti manje vredi, kako se to prosto kaže, od čaše rakije. Pisci... gde su i šta rade? Oni koji se čuju, izigravaju ukrasno cveće u toj kući koja smrdi od temelja do krova. I čekaju da ih gazda zalije... Bede su se možda oslobodili, ali ne i straha. Oni ućutkani, ili koji dobrovoljno ćute, osećaju se kao korovsko, smrdljivo cveće. Koje zapišavaju psi. Gazdini. Čemu onda pisati? I za koga? Eh, kad bi postojala samo jedna osoba kojoj je stalo do mene, ili do koje mi je stalo, možda i ne bih postavljao ova otrcana pitanja. Gde je to parčence nade da se za nju uhvatim kao davljenik za slamku? (Iz “Malog glosara kreativnog pisanja”, Agora, 2015) Foto: Goran Radojev