Milisav Savić - Ukrasno ili smrdljivo cveće



Beda i strah. Dovoljne su ove dve reči da se opiše sadašnje vreme. Beda možda i ne bi bila strašna kad ne bi bilo straha. Osećaš se kao bubašvaba koju u svakom trenutku mogu jednom nogom da spljeskaju. Život ti manje vredi, kako se to prosto kaže, od čaše rakije.

Pisci... gde su i šta rade? Oni koji se čuju, izigravaju ukrasno cveće u toj kući koja smrdi od temelja do krova. I čekaju da ih gazda zalije... Bede su se možda oslobodili, ali ne i straha.

Oni ućutkani, ili koji dobrovoljno ćute, osećaju se kao korovsko, smrdljivo cveće. Koje zapišavaju psi. Gazdini.

Čemu onda pisati? I za koga?

Eh, kad bi postojala samo jedna osoba kojoj je stalo do mene, ili do koje mi je stalo, možda i ne bih postavljao ova otrcana pitanja.

Gde je to parčence nade da se za nju uhvatim kao davljenik za slamku?





(Iz “Malog glosara kreativnog pisanja”, Agora, 2015)



Foto: Goran Radojev

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Edgar Alan Po: Senka (parabola)

Слика
Zaista! Ja idem kroz dolinu senki. Psalm Davidov Vi koji ovo čitate još ste među živima; ali, ja koji pišem biću već odavno otišao u carstvo senki. Jer zaista, neobične će se stvari dogoditi, i tajne će se stvari saznati, i mnogi vekovi će proći, pre nego što ove uspomene budu viđene od ljudi. A kada budu, imaće nekih koji neće verovati, i nekih koji će sumnjati, no ipak biće i jedan mali broj onih koji će naći mnogo čega za razmišljanje u pismenima utisnutim ovde stilusom od gvožđa. Godina je bila godina užasa, i osećaja jačih od užasa za koje nema imena na zemlji. Jer mnoga znamenja i predskazanja desila su se bila, i na blizu i na daleko, preko mora i zemalja, crna krila kuge svuda su se bila raširila. Onima koji su bili vešti u čitanju zvezda nije,bilo nepoznato da su nebesa imala izgled zla; a meni, Grku Ojnosu, između ostalih bilo je jasno da je sada došla bila ona promena sedam stotina i devedeset četvrte godine kada se, ulazeći u znak Ovna, planeta Jupiter spojila
Прикажи све

Edgar Alan Po: SKOČIŽABA ILI OSAM ORANGUTANA U LANCIMA

Слика
Nikada nisam znao ni za koga koji bi toliko od srca uživao u šali kao taj kralj. Činilo se da živi samo zato da bi zbijao šale. Najsigurniji put, da netko postigne njegovu milost, bio je da mu ispriča kakvu zgodnu šaljivu priču, ali da je ispriča dobro. Tako se dogodilo, da je svaki od njegovih sedam ministara bio poznat kao šaljivčina. Oni su se svi uvrgnuli u kralja i po tome, što su bili veliki, trbušasti, debeli ljudi kao i nedostiživi šaljivdžije. Da li ljudi debljaju šaleći se, ili pak naprotiv u samoj debljini ima nešto što osposobljuje za šalu, to nisam nikad do kraja utvrdio, ali je sigurno da je mršav šaljivčina rara avis in terris. Za prefinjenost, ili kako je sam govorio, "duševnost" šale kralj je slabo mario. Osobito se divio grubosti neke šege, te bi se njoj za volju često pomirio i s njenom dužinom. Prevelika istančanost ga je gnjavila. Rableov Gargantua bio bi mu draži od Volterova Zadiga; sve u svemu, opipljive, grube sprdačine kudikamo su se bolje
Прикажи све