Ko je vandal?

 “Nedavno sam gledao jedan film koji se zove Bele rade (Sedmikrásky) i govori o dvema čudesno prostim gospođicama, vrlo ponosnim na svoju ljupku ograničenost, koje radosno i raspoloženo uništavaju sve što nadmašuje njihove vidike. Učinilo mi se da sam tu video alegoriju izvesnog vandalizma veoma široko rasprostranjenog i goruće aktuelnog. Ko je vandal? Ne, to nije nepismeni seljak koji, u nastupu besa, pali kuću bogatog zemljoposednika. Vandali s kojima se ja srećem svi su obrazovani, zadovoljni sobom, imaju dosta dobar društveni status i ne osećaju posebnu netrpeljivost ni prema kome. Vandal, to je ponosita duhovna ograničenost koja je samoj sebi dovoljna, i spremna je da u svakom času zahteva svoja prava. Ova ponosna uskogrudost veruje da je moé prilagođavanja sveta svojoj slici deo njenih neotuđivih prava, a kako je svet uglavnom stvoren od svega što nju prevazilazi, ona svet prilagođava sebi uništavajuéi ga. Tako neki adolescent odrubljuje glavu statui u parku jer ta statua uvredljivo nadmašuje njegovu ličnu ljudsku suštinu, a kako svaki čin samopotvrđivanja donosi coveku zadovoljstvo, on to čini likujući. Ljudi koji žive svoju nekontekstualizovanu sadasnjost, koji ne poznaju istorijski kontinuitet i kojima nedostaje kultura kadri su da svoju domovinu pretvore u pustinju bez istorije, bez paméenja, bez odjeka, lišenu svake lepote.”

Iz govora Milana Kundere na kongresu čehoslovačkih pisaca 1967.

Prevod: Mira Vuković

Izvor: Milan Kundera “OTETI ZAPAD ILI TRAGEDIJA SRDNJE EVROPE”, Laguna, 2024.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Edgar Alan Po: Senka (parabola)

Слика
Zaista! Ja idem kroz dolinu senki. Psalm Davidov Vi koji ovo čitate još ste među živima; ali, ja koji pišem biću već odavno otišao u carstvo senki. Jer zaista, neobične će se stvari dogoditi, i tajne će se stvari saznati, i mnogi vekovi će proći, pre nego što ove uspomene budu viđene od ljudi. A kada budu, imaće nekih koji neće verovati, i nekih koji će sumnjati, no ipak biće i jedan mali broj onih koji će naći mnogo čega za razmišljanje u pismenima utisnutim ovde stilusom od gvožđa. Godina je bila godina užasa, i osećaja jačih od užasa za koje nema imena na zemlji. Jer mnoga znamenja i predskazanja desila su se bila, i na blizu i na daleko, preko mora i zemalja, crna krila kuge svuda su se bila raširila. Onima koji su bili vešti u čitanju zvezda nije,bilo nepoznato da su nebesa imala izgled zla; a meni, Grku Ojnosu, između ostalih bilo je jasno da je sada došla bila ona promena sedam stotina i devedeset četvrte godine kada se, ulazeći u znak Ovna, planeta Jupiter spojila...
Прикажи све

Edgar Alan Po: SKOČIŽABA ILI OSAM ORANGUTANA U LANCIMA

Слика
Nikada nisam znao ni za koga koji bi toliko od srca uživao u šali kao taj kralj. Činilo se da živi samo zato da bi zbijao šale. Najsigurniji put, da netko postigne njegovu milost, bio je da mu ispriča kakvu zgodnu šaljivu priču, ali da je ispriča dobro. Tako se dogodilo, da je svaki od njegovih sedam ministara bio poznat kao šaljivčina. Oni su se svi uvrgnuli u kralja i po tome, što su bili veliki, trbušasti, debeli ljudi kao i nedostiživi šaljivdžije. Da li ljudi debljaju šaleći se, ili pak naprotiv u samoj debljini ima nešto što osposobljuje za šalu, to nisam nikad do kraja utvrdio, ali je sigurno da je mršav šaljivčina rara avis in terris. Za prefinjenost, ili kako je sam govorio, "duševnost" šale kralj je slabo mario. Osobito se divio grubosti neke šege, te bi se njoj za volju često pomirio i s njenom dužinom. Prevelika istančanost ga je gnjavila. Rableov Gargantua bio bi mu draži od Volterova Zadiga; sve u svemu, opipljive, grube sprdačine kudikamo su se bolje...
Прикажи све