Томас Бернхард - Заборав

У варшавском хотелу Заски, у којем сам неколико пута одседао, обично су се могли срести најинтересантнији странци и управо због тога сам увек одседао у хотелу Заски, а не у Бристолу или Еуропејском, који су ме сваки пут разочарали. Једне вечери, док сам око поноћи седео сам у доњој сали хотела, за мој сто је сео неки човек и испричао ми следеће: пре два сата је био изашао из хотела да би ухватио аутобус за Виланов; где је у близини краљевског дворца требало да се нађе са неким пословним партнером, он мрзи такси и само због тога, а не што је знатно јефтинији, увек иде аутобусом. Пољски аутобуси су, одмах ми је објаснио, најпријатнији на свету и без обзира на то колико се људи у њих накрца, ваздух је у њима увек добар. Осим тога, он воли Пољску више од других земаља, што могу да разумем, јер је и мени Пољска дража од свих других земаља у Европи. Био је родом из Шлезије, али је поседовао канадски пасош и вероватно је наизменице говорио немачким и енглеским језиком, што је за мене увек била интересантна и привлачна комбинација. Али када је овај странац те вечери изашао из хотела Заски и кренуо, баш као што је навикао, ка аутобуској станици, изненада више није могао да се сети шта је тражио на улици, па се поново вратио у хотел Заски. Али, пошто није могао да се сети зашто је изашао из хотела и кренуо ка аутобуској станици, није могао да се смири ни у хотелу Заски, те је поново изашао и два сата ходао око хотела Заски. Пре отприлике десет минута опет се присетио да је хтео у Виланов, да би се срео са већ поменутим пословним партнером. Сада је већ било касно да крене за Виланов и одлучио је да се врати у хотел, седне у салу и попије виски. Рекао је да је још узбуђен због свега што му се десило и наручио два вискија, један за себе, а други за мене.

Превео: Никола Б. Цветковић