Mišel Turnije: Male priče
KUĆA
Selo, mnoštvo oštrih krovova
raspoređenih pravilno oko crkvenog zvonika što posred tkanja od vlažne, mekane
i masne zemlje štrči kao koščati fetus iz hranljive placente.
GRADOVI
Zatvor, to nije samo reza na
vratima, to je i krov.
TELA
Način starenja. Dve jabuke
ostavljene na polici za zimu. Jedna se nadme i istruli. Druga se osuši i
smežura. Ako možeš, izaberi ovu drugu
vrstu starosti, čvrstu i živahnu.
DECA
Susedi imaju bebu od nekoliko
nedelja. Plače i noću i danju. Iz najveće tmine tak krhki stvor me razgaljuje i
razuverava. To se oglašava ništavilo kome je upravo dosuđen život.
SLIKE
Autoportret: na svom samrtničkom
odru Žeriko je desnom rukom slikao svoju levu ruku.
PEJZAŽI
Kiša. Slatka voda. Voda koju je
prečistilo sunce. Suprotno od morske vode. Kiša koja pada na more. Prskanje u
vidu pečurkica. Oblaci koji prolaze šalju poljupce slatke vode velikoj
zelenkastoj i slanoj ravnici.
KNJIGE
Možda su tamne tačke po stranicama
knjiga samo tragovi pljuvačke onih koji su iz njih čitali naglas. Trag onoga
što je usmeno na onome što je napisano.
SMRT
Kaže mi: „Majka mi je umrla pre
dvadeset godina. Ali, ne samo da je još uvek volim već i ona voli mene. Tako
uspevam da preživim“.
Prevod: Ivana Hadži-Popović
Коментари
Постави коментар