Нагиб Махфуз: СНОВИ

Гле великог салона за пријем у коме блешти светлост и блистају разнобојни украси! Нашао сам се у њему са браћом и сестрама, стричевима и ујацима и њиховим синовима и кћерима. Затим су дошли моји пријатељи из ел-Гамалије и пријатељи из ел-Абасије и ел-Харафиша. Певали су и смејали док им грла нису промукла, играли док им ноге нису посустале, узајамно се волели док им се срца нису растопила. Сада сви они леже у својим гробовима, остављајући за собом мук и упозорење на заборав. Нека је хваљен онај који траје!

*

Лепа девојка ме је ухватила под руку док смо стајали испред продавца књига који је своју робу раширио по земљи. Приметио сам да моје књиге заузимају већи део простора. Узео сам једну, отворио корице и изненадио када видех да су све странице беле. Узео сам другу књигу, а затим и све остале – и све су биле празне. Кришом сам погледао у девојку – и приметио да ме тужно посматра.

*

Сањам како постављам сто, а званице седе у суседној соби. До мене допиру њихови гласови, гласови моје мајке, браће и сестара. Док је то трајало, обгрли ме дремеж. Када сам дошао к себи, узнемирен пожурих ка суседној соби да их позовем, али је нађох опустелу и отонулу у тишину. За тренутак спопаде ме страх. А кад ми се поврати памћење, сетих се да су сви отишли у сусрет свом Господу и да сам био на њиховим спроводима, баш на сваком.

НАГИБ МАХФУЗ (1911-2006, Каиро) је највећи писац савремене арапске књижевности. Писањем се бавио од седамнаесте године, дипломирао филозофију, први роман објавио 1939. Написао преко 50 романа и збирки кратких прича. Године 1988. добио је Нобелову награду за књижевност. Умро је од срчаног удара 30. августа 2006. у 94. години живота. Приче Ум Захаб, Земља и Просјачење преведене су из збирке кратких прича Одјек заборава, приче Снови из збирке Снови током опоравка.

Превод с арапског и белешка о аутору
Мирослав Б. Митровић