"Do obala Goe" - novi roman Zorana Škiljevića

"Do obala Goe" je drugi po redu roman iz Škiljevićeve "Beogradske trilogije" započete romanom "Vrata podzemnih voda" (Presing 2015, drugo izdanje 2016).  Od 15. septembra roman će biti u prodaji u svim bolje snabdevenim  knjižarama. Izdavač romana je Presing izdavaštvo.

Treći po redu urban, ljubavni roman Zorana Škiljevića „Do obala Goe“, razlikuje se od prethodna dva: „Vrata podzemnih voda“ i „Nojeva barka“ po strukturalno-kompozicionim razlikama, ali i po obradi i tretiranju glavne teme – ljubav. Dok je u romanu „Vrata podzemnih voda“ reč o platonskoj, neostvarenoj ljubavi, u „Nojevoj barci“ o ostvarenoj emotivnoj vezi koju ometa i iskrivljuje koloplet socijanih i javnih pitanjâ, u romanu „Do obala Goe“ muško-ženski odnos se kroz komične situacije prati od simpatija do samog ostvarenja, pri čemu su i dalje prisutni sleng i žargon.

Celokupna radnja ovog Škiljevićevog romana traje sedam dana, alegorično – ako je Bog stvorio svet za sedam dana i junaci ovog romana mogu stvoriti svoj univerzum – protrčati kroz svoj „pakao“ i stvoriti svoj „raj“, svoje ostrvo za uživanje.

Vatrena šefica Rahela, čiji je nadimak Kamikaza, zaljubljuje se u svog kolegu Maksa, sa kojim radi na istoj televiziji. Da bi ostvarila svoje ljubavne ciljeve, biva primorana da se služi raznim metodama i sredstvima – od praćenja, preko neprijatnog čekanja, lukavstva, do bezmalo međusobne tuče i na kraju, srećom, slavne realizacije.

Da sreća i ljubav budu kompletnije, preko Rahelinog unutrašnjeg monologa koji se odnosio na bivšeg, izražene su velike mudrosti i poente, ali je izvršeno i neophodno raščišćavanje sa prošlošću:

...Ova igra koju zovemo život nije nikakvo lutkarsko pozorište, već skupa, preskupa zabava, u kojoj se glupost i izdaja ne praštaju i gde ne prolaze tako bedne, moronske podvale. Ako imaš  dobitak u rukama, pa se polakomiš i zaigraš na pogrešnu kartu, gubiš sve! Takva su pravila igre. Ako imaš nešto protiv, a ti to onda lepo raspravi sa Onim gore, imaćeš kad. A ja ti od sveg srca preporučujem da i dalje voliš samoga sebe, sto puta, hiljadu puta više nego bližnjeg svog, kao što si i naučio...

A koja su pravila igre u ljubavi i šta je sve dozvoljeno, a šta nije, najbolje ilustruje deo drugog Rahelinog unutrašnjeg monologa:

Prokleto dobro znam koliko to nije pošteno, ali zato jeste pametno. U ljubavi je sve dozvoljeno, zar ne? Sve, osim izdaje i prevare! A ovo što ja danas hoću da uradim jeste nisko i podlo, ali, opet kažem, briga me, niko od toga neće trpeti nikakvu štetu, naprotiv, svi će biti na dobitku, odnosno i Maks i ja ćemo biti na dobitku, oboje pobednici, niko poražen, niko ponižen...

To su uspeli zahvaljući spremnosti da potencijalo odu do obala Goe i pronađu svoju „obećanu zemlju“ i svoj „raj“. A da li ste vi realno spremni za to?

Možda se u ovom pitanju krije koren celokupne otuđenosti i inertnosti, kao opštih karakteristika i problema sadašnjeg vremena?

Zato, čitajte i uživajte dok čitate ovaj Škiljevićev roman, razmišljajući šta su vaše obale Goe i kako ćete stići do njih.

Marina Đenadić